0

Da parafraziram epidemiologa dr Zorana Radovanovića, zvanični podaci o broju novootkrivenih slučajeva i umrlih od Covid-19 su besmisleni.

Jasno je da oduvek bilo da ti brojevi ne mogu biti potpuni odraz stvarnosti. Uz retke izuzetke, nijedna zemlja nema dovoljno testova za obuhvat cele populacije, mnogi sa blažom kliničkom slikom ne odlaze na testiranje, postoji stopa lažno pozitivnih i lažno negativnih testova, ne objave se istog dana svi pozitivni rezultati između dva preseka, i tako dalje. Treba biti nepoverljiv prema zvaničnim brojkama bilo koje zemlje zbog inherentne nepredvidivosti procesa. Ali i takve nepouzdane brojke su korisne jer, ako ništa drugo, kada se saberu i uproseče, i kada se “ispeglaju” izvori dnevnog variranja, mogu pokazati trend.

I

Prvi problem sa brojevima koji se od 26. februara objavljuju na sajtu covid19.rs, i koji ulaze u zvaničan zbir svetskih baza obolelih, je što su dnevne varijacije već ispeglane. Grubi osećaj za to možete steći kao ja, na jednom od grafikona koji svaki dan postavljam na Tviteru:

Nekoliko dana nakon toga video sam statistički potkovanije objašnjenje nedostatka varijabilnosti u broju umrlih:

Nazovimo ovo razlozima za osnovanu sumnju da dodatan ljudski faktor utiče na zvanično saopštene brojeve.

II

Drugi problem je vest o postojanju paralelne Vladine Covid-19 baze prema kojoj su od 19. marta do 1. juna u Srbiji 632 osobe umrle od Covid-19 umesto 244 zvanično saopštenih, a u poslednjih nekoliko nedelja od objavljivanja teksta bilo 300 do 340 novootkrivenih slučajeva, umesto devedesetak koliko se danima ponavljalo u zvaničnim saopštenjima. Ni ministar zdravlja ni v.d. direktorka Instituta Batut nisi dali objašnjenje, ali ni demanti da takva baza postoji.

Nazovimo ovo dokazom o postojanju razlike između onoga što zvaničnici znaju i onoga što saopštavaju.

III

Treći problem je stav zvaničnika koji je usledio. Punih sedam dana nakon što je vest o bazi objavljena, dva člana Kriznog Štaba izjavljuju da nisu imali i još uvek nemaju uvid u nju i da to —- obratite pažnju na pasiv —- “mora da se proveri”. Očekivao sam više želje da se dođe do pravog odgovora od ljudi koji na osnovu tih brojki donose odluke o životu i smrti lica fizičkih i pravnih. Očekivao sam, naivno, da bar jedan od njih1 podnese ostavku ako se ne razjasni poreklo tih brojki. Umesto toga, dobili smo nenamernu poeziju Predraga Kona i beskičmenjačke pasivne izjave u kojima će se istina volšebno pojaviti ako se dovoljno začuđujemo.

Konačan odgovor na pitanje da li se brojke nameštaju dala je premijerka, kada je kao jedino objašnjenje za razliku između zvanično saopštenih i brojeva iz Vladine Covid-19 baze dala snishodljivu priču o novootkrivenom Covid-19 pacijentu kojeg na putu do infektivne klinike pregazi autobus:

Potrebno je puno autobuskih nesreća da objasni razliku od 388 umrlih. Nazovimo to njeno nemušto objašnjenje priznanjem krivice.

IV

Sve ovo iznosim bez ulaženja u manifestacije, političke, sportske, i društvene, koje su pratile ovaj niz dešavanja. Ništa od toga nije potrebno da bismo znali da su brojevi lažni. Možda bi se sa njima napravila bolja priča, ali priče su priče i nikada ne odgovaraju istini.

Nastaviću da objavljujem grafikone prema podacima objavljenim na covid19.rs. Ako ništa drugo, to su brojevi koji ulaze u zvaničnu statistiku i na osnovu kojih druge zemlje donose odluke o tome kako postupati prema Srbiji. Oni su, na kraju krajeva, priča koju žele da ispričaju vladajuće strukture, koja će poslužiti kao izgovor za stvari koje slede.


  1. Srđa Janković 

Share on: TwitterFacebookEmail


Published

Category

Pisanije

Tags

Contact