Često se na klinici smejemo hirurzima koji nam rutinski šalju tridesetogodišnjake za pregled pred minimalno invazivnu operaciju. Po PS-u, za nekoga bez drugih većih zdravstvenih problema pregled bi se sastojao iz par pitanja (da li se zadišete kad hodate normalnom brzinom?) i nijedne laboratorijske analize ili druge dijagnostike. Na žalost, takvi pacijenti nam uvek donose spisak hirurgovih želja (hemija, krvna slika, ekg i analiza urina su minimum, a često upadne i rentgen grudnog koša). Mi prevrćemo očima, teška srca potpisujemo naloge, i smejemo se zatucanim hirurzima iza leđa.

A onda mi devojka od dvadeset i nešto godina dođe na rutinsku kontrolu. Poslednjih par decenija ti sistematski pregledi postali su pandan tehničkom pregledu auta. Ljudi sebe valjda zamišljaju kao automobile koji posle x godina ili y pređenih kilometara dođu kod lekara da im proveri hlađenje, zameni ulje, ako treba promeni gume ili ne daj bože pročačka nešto u motoru. Tako se na vreme otkriva rak, sprečava šlog, pronalazi srčana mana… Mi, u večitom strahu od tužbe, postavljamo gomilu besmislenih pitanja (jer je nekakvu glavobolju, gorušicu ili problem sa izlučivanjem neke od telesnih tečnosti imalo 99% ljudi starijih od 20), radimo bespotrebne analize (osnovna hemija, krvna slika, urin i lipidi su baterija od oko 20 testova), i kažemo im da dođu za godinu dve, da obnovimo gradivo. U najboljem slučaju malo ranije otkrijemo neku bolest koja bi se ionako ispoljila i naterala ih da dođu. U najgorem, traumiramo ljude i naručujemo još više testova zbog jednog abnormalnog rezultata. Znači, nismo ništa bolji od hirurga, a oni bar znaju i nešto konkretno da urade.

Klatno se polako vraća na stranu manje testova i proređenog skrininga. Mamogram se preporučuje između 50 i 60 godina, jer pre toga ima previše lažno pozitivnih rezultata koji žene samo traumiraju, sa zanemarljivim brojem spašenih godina života. Papa-Nikolau za rak grlića materice sada se ne radi pre 21. godine, PSA za detekciju raka prostate [možda i ne treba proveravati][2], dovoljno je jednom uraditi skrining za osteoporozu i verovatno možete biti mirni [sledećih 15 godina][3], a kolonoskopija posle 50. godine za pronalaženje kolorektalnog karcinoma vas [pokriva na 10][4].

  [2]: //www.uspreventiveservicestaskforce.org/uspstf/uspsprca.htm
     [3]: //www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMoa1107142
        [4]: //www.uspreventiveservicestaskforce.org/uspstf/uspscolo.htm

Ova tri skrining testa—za karcinom grlića materice, dojke i debelog creva—su jedini sa dokazanom vrednošću. Ako tome dodate jedan ultrazvuk abdomena svakom muškarcu starijem od 65 koji je ikada pušio, kaoskrining za aneurizmu aorte, i povremenu proveru glikemije i lipida kod starih, gojaznih i pušača, pokrili ste sve što se danas može proveriti. Spisak nije veliki i, osim za rak grlića materice, obuhvata isključivo one starije od 50. Sve ostalo treba tražiti samo ako su nečiji simptomi dovoljno izraženi da zbog njih moraju kod lekara.

Ovih nekoliko stvari je minimum minimuma koji bi čak i u Srbiji lako mogao da se ispuni. Naravno, isto kao što su bolja higijena i pravovremena vakcinacija učinili mnogo više za suzbijanje zaraznih bolesti od antibiotika, tako je i mnogo bolji način prevencije hroničnih nezaraznih bolesti normalna ishrana, fizička aktivnost i neizlaganje mutagenima. Ali to je već postalo opšte mesto koje u zemlji prasećih pečenja i cigarete posle fudbala ne vredi ni spominjati.